Postavka pank muzeja u Beogradu bi se sastojala od starih ploèa, iscepanih jakni, èizama, majica, starih kaputa, zastava, fanzina, postera, plakata, bedževa, suvenira, fotografija i mnogi drugih artifakata vezanih za pank pokret u Srbiji i svetu. Autor elaborata za osnivanje pank muzeja „No Future“, Aleksandar Pejinoviæ, kaže da se u sluèaju „No Future“ projekta ne bi radilo o klasiènom muzeju, jer bi time, po njegovim reèima, pank bio definitivno sahranjen.
Pank kultura æe naæi svoje mesto u klub muzeju
Da je pank odavno mrtav pokazali su izmeðu ostaloga i Sex Pistols nastupom na ovogodišnjem EXIT-u, a da je u poodmakloj fazi truljenja i da mu treba struèna konzervacija možda pokazuje rad studenta Aleksandra Pejinoviæa. On je u svom elaboratu na Filozofskom fakultetu u Beogradu predstavio veoma zanimljiv i iscrpan koncept osnivanja pank muzeja u Beogradu pod nazivom „No Future“.
Njegova inicijativa je sa simpatijama odjeknula po pankerski forumima i meðu starijim poklonicima panka a da li æe koncept doživeti svoju realizaciju, ostaje da se vidi.
Postavka ovakvog muzeja bi se, prema njegovoj ideji, sastojala od starih ploèa, iscepanih jakni, èizama, majica, starih kaputa, zastava, fanzina, postera, plakata, bedževa, suvenira, fotografija i mnogi drugih artifakata vezanih za pank pokret u Srbiji i svetu. Autor elaborata za osnivanje pank muzeja „No Future“ Aleksandra Pejinoviæa u razgovoru za e-Novine ipak odbija svaku pomisao da bi se u sluèaju „No Future“ projekta radilo o klasiènom muzeju, jer bi time, prema njegovim reèima, pank bio definitivno sahranjen.
Od Èonte do Idijota
Pri razradi ovakvog koncepta postavlja se i pitanje najvažnijih vremenskih razdoblja, pojedinaca i bendova koji bi bili predstavljeni u samoj postavci. Autor inicijative za osnovanje Pank muzeja „No future“ konstatuje da je muzika više subjektivna stvar, nego što je podložna nekim generalnim ili objektivnim procenama i rasuðivanjima ali ipak daje svoj odabir.
„Što se perioda tièe, to su otprilike 80-te, do poèetka 90-ih. Kada su bedovi u pitanju, tu su Kud Idijoti, Pekinška Patka, NBG, Vrisak Generacije i tako dalje. Pojedinci su recimo Mališa iz NBG, Profesor Èonta iz Patke, Cane, Koja i mnogi drugi aktivisti i pank prvoborci”, nabraja Pejinoviæ.
„U pitanju je inicijativa za osnivanje klub-muzeja, tako da ne može biti govora o klasiènom muzeju. Kada bismo, na primer, uradili klasiènu muzejsku postavku, time bismo definitivno sahranili pank, koji u suštini predstavlja otpor prema institucijama, vladajuæem establišmentu i slièno. Dakle, postoji veliki rizik da bismo, kroz jednostavnu institucionalizaciju panka u vidu muzeja, došli u sukob sa samom idejom panka, tj. samim pankerima”, objašnjava Pejinoviæ.
Na pitanje po èemu bi se sve razlikovao ovaj muzej od onih klasiènih, Aleksandar Pejinoviæ odgovara da bi to pre svega bila simbioza kluba u kojem bi se svirala i puštala muzika i muzeja. Kada je muzejski deo u pitanju, Pejoviæ smatra da je suština u tome da se napravi odgovarajuæa atmosfera enterijera kako bi se izloženi eksponati samo uklopili u tu atmosferu.
„Ako, recimo, podelimo muzejski deo na odreðene sektore ili samostalne izložbene postavke, na primer skinhead, oi, old school punk, domaæa scena, èuveni beogradski i novosadski pankeri, prvo treba pripremiti bazièni deo. Osim sakupljanja predmeta i informacija o istim predmetima, mislim i na neke osnovne principe muzejske postavke. To bi uradili ljudi koji imaju znanje i iskustva u vezi sa muzejima uopšte, tu pre svega mislim na prof. Dragana Bulatoviæa, istorièara umetnosti, koji je i najzaslužniji za ovaj rad. Zatim bismo prepustili samim pankerima da osmisle i urade dati muzejski deo. Tako bismo dobili na raznolikosti i autentiènosti odreðene muzejske postavke”, navodi Pejinoviæ.
Muzej bi, prema njegovom konceptu, trebalo da ruši rigidnu barijeru izmeðu izloženog materijala i publike, baš kao što su pankeri to radili na koncertima, penjanjem na binu i aktivnim uèešæem u toku koncerta. Na taj naèin bi se u ovom sluèaju srušila barijera izmeðu muzeja kao institucije i posetilaca ovog muzeja
„Instalirali bi se i gramofoni iz tog perioda, na kojima bi se puštale date ploèe, u smislu oživljavanja prostora i to je jedna od ideja kako bi postavka bila nekonvencionalna. E, sad, najteži deo je uopšte doæi do tih predmeta. Znaèi, oni koji bi ustupili predmete muzeju, vodili bi evidenciju o samim predmetima, preko pank kartona, a ujedno bi dobili i niz drugih informacija koje bi koristile muzeju, kao što su male pank biografije, podaci, znanja, pank reènik, a u sluèaju dobijanja lokacije, pored predmeta, dobili bismo i dosta korisnih informacija”, kaže inicijator osnivanja pank muzeja.
On dodaje da je povodom ove ideje stupio u kontakt sa osnivaèima pank sajta „Ispred dragstora“ koji bi koordinirali implemantaciju njegove ideje u konkretan projekat. Ipak, Pejinoviæ ne oèekuje da æe mu neke gradske ili državne kulturne institucije pomoæi u realizaciji ideje a u sluèaju da ništa od toga ne bude, kaže „ako ništa drugo, makar smo se dobro zezali“.
